Balkan Omnibus

Mamac za publiku

Devetu godinu zaredom održavaju se Dani srpske kulture u Parizu, koji, su na radost organizatora postali i mamac za publiku.
Zbog poezije i operskih arija u Kulturnom centru Srbije ili duhovne muzike i izloženih slikarskih platna i vajarskih radova u sabornom hramu Sv. Save, dolazilo se i aplaudiralo poeziji Dane Dodić, sopranu Tanji Andrijić, virtuoznom pijanističkom nastupu postdiplomca Jeniseja Ramića (20), klarinetu Petra Gojkovića, pesmama državnog sekretara u Ministarstvu dijaspore Srbije Miće Jakšića. Treba pomenuti i duhovno pojanje hora „Barili“.

Neraskidive veze sa otadžbinom

Deveti Dani srpske kulture u Parizu otvoreni su pesmom i recitacijom, uz učešče mladih i nešto starijih, u ambijentu prelepe rezidencije ambasadora Dušana Batakovića, uz složnu i rodoljubivu angažovanost Skupštine srpske dijaspore u Francuskoj, Ministarstva dijaspore Srbije, Ministarstva kulture Srbije, Udruženja Balkan Omnibus i odlični izbor selektora programa, prof. Petra Gojkovića. Pred brojnom publikom sve se spojilo u sliku Srbije, što je, otvarajući Dane, u svojoj dobrodošlici, ambasador Bataković ovako poručio:

Duo gitara: deca iz školskog centra pri ambasadi Srbije

- Zadovoljstvo mi je što mogu da vas pozdravim i što možemo zajedno da označimo neraskidivost sa otadžbinom i posredstvom kulture i razumevanja učvrstimo mostove i učinimo da imigracija znači integraciju na dvosmernom koleseku. Zzelim vam prijatne Dane srpske kulture u Parizu.
U ime, kako je rekao, ponosnih pokrovitelja Smotre, odnosno, Ministarstva dijaspore Srbije, prisutnima se obratio državni sekretar Mića Jakšić, pohvalivši potencijale organizatora u pravcu prezentovanja kvaliteta i veličine naše Srbije, pa dodao:
- Da znate, uvek ćemo biti uz vas i u pokušajima da smanjujemo razdaljinu između Pariza i Beograda. Kad god dođete u Beograd, dođite u Vasinu 20, to je vaša kuća i mi smo uz vas.
Na to zacvrkutaše petnaestogodišnje voditeljke programa, Maja Mazić i Nataša Ašković.
- Hoćemo da kroz muziku, slikarstvo, književnost i druge kulturne programe sačuvamo svoj jezik i podsetimo na neke, možda, zaboravljene istine koje daju prepoznatljiv pečat jednoj kulturi i jednom narodu. Zzelimo da ovo postane prava prezentaciji srpstva za buduće naraštaje. Čitaj dalje →

Kakav je to čarobni štapić u Pariz doneo „čika“ Minja Subota, pa je u svečanoj sali pri sabornom hramu Sv. Save sve prisutne pretvorio u decu. Ne samo što su dečica pevala i recitovala i mnogo se veselila, nego su se u ta nadmetanja uključile i sve mame, bake, tate i deke, pa i prota Nikola, dijasporski lideri Mića Aleksić i Vidoje Purić, kao i iz Beograda pristigli državni sekretar u Ministarstvu dijaspore Predrag Tojić. I svi kao u vrtiću i sa željom da dugo traje, pa, eto, makar večno ostali deca.

Deca su ukras sveta

Počelo je konstatacijom da je „leptir ukras cveta“, pa nastavljeno onim da su „deca ukras sveta“ i u svakom narednom trenutku za tu tvrdnju stizale su slikovite potvrde. A, jeste, čika Minja je bio odgovoran za sve što se dešavalo, zato što je prozivao mališane, nagovarao ih da istresu sve što su do sada naučili, a oni – hoće, ali često – ne ide, zapinje, roditelji dovikuju, pomažu i kako god da se završi – na poklon stiže CD pun dečjih pesmica.
Lepo se sa tim „ukrasom sveta“ družio omiljeni dečji voditelj, pisac i kompozitor Minja Subota, zbog čega se moralo primetiti, mada je skoro dvometraš, da još nije sasvim narastao i da deca to osećaju, pa zato pristaju sa njim da idu u „Afriku da sade papriku“, da mu saopšte kako je „škola najmilija kuća, bila bela, plava ili žuta“, a i da zakukaju sa: „A-ja-ja-ja“, jer se „razbolela lisica, suši se k’o grana, lečili je brižljivo nekoliko dana“.
U jednom trenutku stade pred čika Minju dečačić i glasno saopšti: „Želim ovim putem, svima na znanje da dam, mene nije rodio niko, ja sam se rodio sam“, kad do njega doskoči devojčica koja izrecitova: „Dobar drug ti vredi više i od sunca i od kiše, i od šume i od hleba, dobar drug ti uvek treba“. Tačno, saglasiše se okupljeni. Čitaj dalje →